Evroazijski put

Evroazijski put

петак, 27. март 2015.

Не ИПАП "споразуму"




Март је месец оптерећен историјом. Неке од датума већ слабије памтимо, као онај почетком марта 1991. када су усташе покренуле "редарствену операцију" у Пакрацу, први оружани напад на крајишке Србе. Или када је марта 1992. запуцало на српске сватове и српску заставу у Сарајеву. Неке друге датуме добро памтимо, када смо на данашњи дан рекли НЕ Трећем Рајху, или једног 24-ог марта када је почео да нас бомбардује Четврти Рајх. Можда ћемо и памтити март 2015, када је са истим Четвртим Рајхом режим у Србији потписао "Индивидуални партнерски акциони план", скраћено ИПАП, што је једна од етапа приступања у НАТО.
 
Евроазијски пут позива на јавну расправу о безбедносној политици Србије, која ће укључити људе од струке и оквиру које ће народу бити доступне све информације о ономе што је власт Србије обећала или потписала. Тражимо одговор на питање да ли смо се обавезали на клаузулу да војници НАТО-а могу да користе војну инфраструктуру армије Србије. Да ли је то оно што смо пре 16 година одбили у Рамбујеу?


 
Евроазијски пут подржава истраживачко новинарство људи који не желе да ћуте, као што је Мирослав Лазански. Захтевамо да надлежни одговоре на његова питања: Шта значи наша обавеза да уништавамо вишкове наоружања? Ко је тај ко ће проценити шта је вишак наоружања? Неки западни амбасадор, као што је то био случај када смо без потребе уништили неколико хиљада ракета „стрела”, само да би се одређени политичари и генерали додворили америчком амбасадору у Београду. Шта значи образовање српских официра у складу са Болоњом и НАТО-ом? Испирање мозгова у разним Гармишима?
 
Подсећамо на истинитост речи Хенрија Кисинџера да је „бити непријатељ Америке опасно, а да је бити пријатељ Америке погубно“. У идеалном свету би било добро да можемо бити неутрални као Швајцарска. Како то није могуће, окренимо се нашим правим пријатељима Русима и Организацији за колективну безбедност и сарадњу - ОДКБ (рус. Организация Договора о коллективной безопасности).
27-ог марта 2015. (не 1941.)
 

понедељак, 23. март 2015.

Спречимо препакивање јабука



  Евроазијски пут упозорава на опасност да се и Србији забрани извоз воћа у Русију, због могућег препакивања јабука из земаља Европске Уније (којима је Русија увела санкције на извоз пољопривредних производа као контрамеру због њихових санкција према Русији). Извоз јабука у Русију порастао за 48 одсто (118.000 тона), што би свакако био одличан резултат, али само ако је реч о јабукама које су убрали српски сељаци. Ако је реч о јабукама из европских земаља, односно о реекспорту, корист могу имати само различити трговачки лобији, док штету могу имати сви остали. Руско тело за ветеринарску и фитосанитарну контролу, Роселкознадзор саопштило је да „постоји забринутост због значајног повећања извоза јабука из Србије“.
 
Евроазијски пут унапред скреће пажњу да, ако до такве забране дође, биће замена теза свако оптуживање Русије због евентуалног увођења забране или иронисање у стилу „како то наша браћа Руси ...“ – просто, за забрану ће бити криви домаћи криминални кругови и неспособност српске државе да спречи њихове радње.
 

 
 
Такође скрећемо пажњу да су наши економски интереси у односима са Европском Унијом (који не споримо такође постоје) већ били жртва домаће клептократије и тајкуна – када су укинути преференцијали домаћим шећеранама због препакивања шећера које је спроводио директор „европејске“ Демократске странке. Таква мера је такође била легитимна одбрана својих интереса, за коју нисмо могли да кривимо ЕУ, али јесмо могли да кривимо домаће олигархе којима су иначе била пуна уста „евроатланских интеграција“.

четвртак, 19. март 2015.

Европејске манипулације и CODEX ALIMENTARIUS




  Сви смо чули за појам медијске манипулације, али умемо ли увек да је препознамо? Један од њених облика, и то релативно чест, је манипулација сарказмом, или да кажемо српски – спрдњом. Фамозних деведесетих су медији наклоњени тадашњој власти неспретно више пута поновили фразу „неправедне и ничим изазване санкције“. Нисам много тада пратио те државне медије, но мислим да сасвим оправдано претпостављам да је на једно помињање те фразе, у оним опозиционим иста бар три пута поновљена у ироничном и подсмешљивом контексту. То је у (тада доста политизованој) друштвеној средини прешло у оквире разних протестних или неформалних окупљања, па су људи између себе толико пута поновили ту фразу спрдајући се (као уосталом и ону сасвим тачну „страни плаћеник“) да су на крају и сами почели да верују да те санкције, ако већ нису неправедне, барем нису нешто што би требало замерити онима који су нам их увели.
 
Слично се поновило почектом двехиљадитих са фамозним печењем ракије. Могуће да је на (оно мало) патриотских и евроскептичних медија истицана теза да ће нам ЕУ забранити печење ракије. Сигурно су то патриотски расположени грађани понављали на интернет форумима (друштвене мреже тада нису постојале). Међутим, скоро сам сигуран да је на једно озбиљно помињање те забране печењем ракије долазило десет пута поновљено спрдање са тим. Па шта ако нам ЕУ брани да печемо ракију, тамо ће нам ионако потећи мед & млеко! Било је ту и озбиљнијих доказивања како је та забрана за наше добро, уосталом није ли још у филму „Хитлер из нашег сокака“ фолксдојчер кога је играо Никола Симић рекао сељацима да ће им запечатити казане...


 
 И тако, док је пажња скренута на ракију, не размишљамо о ономе што би нам ЕУ такође могла забранити, у оквиру процеса „усклађивања“. Док смо гледали жуте звездице на плавој позадини, занесени да ћемо и ми једнога дана постати Звезда (Гранда), у том рају је ступио на снагу злогласи CODEX ALIMENTARIUS, који смо и ми потписали (односно наши политиканти). По том закону природни лекови од биља морају се истраживати неколико година, а сертификат да би се ушло на тржиште ЕУ кошта 100.000 евра. Ова забрана се односи и на потписнице закона које нису чланице ЕУ, што ће рећи да ће се код нас забранти рад траварима, медарима, па и продаја чајева. Да ли то само домаћи ксенофоби кукају да ће остати без ракије, да ли је то параноја наших еурофоба или слика и прилика европејског раја, просудите сами. Да не буде сутра само да су различите врсте меда и лековито биље отрови јер нису по стандардима ЕУ, те да је добро што смо их се ратосиљали. Или ће можда бити да је и вода из водовода забрањена, а и шта ће нам кад можемо имати увозну, пластифицирану.

уторак, 17. март 2015.

Обележавање 11 година од погрома над Србима на КиМ


Евроазијски пут је подржао обележавање 11 година од погрома над Србима на Косову и Метохији и упозорење на стање које је и данас катастрофално.
Да се не заборави!




Манифест евроазијаца



  Данас у овим тешким временима потребно је сабрати све снаге у борби са катастрофалним стањем у нашем друштву. То значи превазилажење бесмислених подела на „левицу“ и „десницу“, „четнике“ и „партизане" итд. То, међутим, не значи подршку било чему, јер издаја се не може звати родољубљем, нити досадашња орјентација на Запад и ЕУ смисленом. Уместо тога окренимо се месту развоја наше културе - вечној Евроазији!




Ми дижемо глас из прастаре колевке части и слободе. Ми смо Срби! Ово је наша држава! Ми се боримо и радимо данас, вођени само једном жељом, да нашој отаџбини буде боље. Ми се боримо данас свим легитимним средствима, свесни да свака грешка иде на руку нашем непријатљу.

Ми се боримо данас речима, делима и личним примером. Ми бацамо бомбе наших речи директно међу оне који су најзаслужнији за стање у нашој држави. Ми топовима наших нових идеја гађамо у корене свих проблема.
 Ми смо против света у коме влада „златна милијарда“! Браћо, искрени родољуби, забринути за судбину земље и жељни прекида јалових подела и распри - умножите наше редове!

недеља, 15. март 2015.

Манифест (наставак)


Створимо заједно једно боље и здравије друштво. Данас нам ткз. борци за људска права показују, уместо чистих мисли и љубави, поплаву прљавих идеја о вечитој мржњи и робовању. Ми знамо да од главе риба смрди – риба звана либерализам. Зато у име родољуба и новог национализма, ми хоћемо да скинемо маску свим лажима ткз. модерног и лажног хуманизма. 
 
У име родољубља и евроазијске идеје, доле америчке слуге! Доле лажни европејци! Ми не дамо више да се уништава наша држава, у име демократије и либерализма. У име људских права, силом се отима наша младост и стављају нас полуживе у наше већ ископане гробове. Либерализам силује наш мозак, заробио је наше светле умове својом порнографском културом. Либерализам бесрамно пљује на гробове наших предака.

Ми не сањамо еуроатлански сан. Нема снова где су грчеви господари! Ми смо свесни Евроазије као јединственог простора и доминантног континента. Евроазијска идеја је истовремено и сан и стварност.

Ми огорчени увредама и неправдама, желимо, да прочистимо отровни ваздух капиталистичког система и профаног некултурног света. Ми страсно желимо да у родољубље унесемо нове истинске вредности. Ми желимо да скинемо окове које су нашој земљи наметнуле стране амбасаде, домаћи тајкуни, партијске врхушке и купљени медији. 
 
Боримо се удружени, да разоримо све килаве филозофије модерног отвореног друштва: у име нових идеја!
Ми смо колевка велике победе!

петак, 13. март 2015.

Циљеви покрета



  1.  Рад на изласку из кризе у којој се налази наша земља, при чему сматрамо да то решење није улазак у ЕУ. ЕУ има алтернативу, постоји другачији евроазијски пут, и наше активности су усмерене ка испитивању и остваривању те могућности.
  2. Указивање на значај сарадње између Србије и Царинске уније (Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија) у циљу остваривања економских интереса Републике Србије.
  3. Указивање на практични значај напуштања либерал-капиталистичког модела који нам се од стране атлантиста намеће као једини могућ (евроазијске интеграције воде напуштању тог модела, и то је додатна корист од њих). 
  4. Неговање Традиција као духовног темеља сваке нације. У ширем смислу, Традиција се сматра као везивно ткиво које везује народе Евроазије. 
  5. Информативна делатност коју чини обвештавање јавности о пројектима и политичким актима везаним за развој и ширење Царинске уније и утемељење будуће Евроазијске уније.
  6. Образовање јавности о култури и историји Евроазије, као и геополитици Евроазије уопште. Формирање интернет библиотеке и базе текстова који за своју тему имају Евроазију.
  7. Сарадња са групама и удружењима сличног типа, које будућност своје земље виде у Евроазијској унији.
  8. Сарадња са Европљанима са територија чланица ЕУ који не виде будућност својих земаља у тој унији, а отворени су за сарадњу на ширем евроазијском простору.
  9. Развијање еколошке свести, у складу са традиционалним приступом животу.



Подршка захтевима пољопривредника





  Евроазијски Пут подржава протест сточара Срема и Мачве и даје пуну подршку захтевима пољопривредника, а то су: хитан откуп вишка товљеника по цени од 185 динара за килограм са ПДВ-ом, интервентни откуп млека и забрану увоза меса и месних производа и млека и млечних прерађевина до краја 2015. године. Српски сељак не може бити талац ни жртва сукоба ЕУ и Руске Федерације. Тренутно је угрожено 20.000 газдинстава произвођача млека и меса, а то је 100.000 грађана ове земље.

Дужност нам је и да подсетимо на узроке проблема у аграру. Од октобра 2000. године различите власти у Србији водиле су неолибералну економску политику, што се посебно видело у трговинској размени са иностранством. Царине на робу из високоразвијених западних земаља су драстично снижене, док је политика "јаког" динара (нереални девизни курс) и његовог одржавања изгладњивањем привреде, додатно допринела губитку конкурентности. У аграру смо тако добили да имамо кинески лук, бразилско месо и турски пасуљ на нашим српским тезгама. 

Примена ССП-а практично је укинула и преостале царине, што је не само додатно изложило домаћу привреду, него и одувало милијарду до два евра буџетских прихода годишње. Политика "штедње" (у пракси грађана, привредника, а не политичке елите) довела је до смањивања субвенција у пољопривреди. Њихово укидање је могуће кроз процес "преговарања" са ЕУ, и не би нас изненадило какве "преговараче" имамо. Финале свега биће продаја домаће земље странцима, ако се овако настави.


Са друге стране, наша власт је на први притисак из ЕУ одустала од било какве помоћи извозу у Русију, те тако могућности да се због међусобних санкција Русије и ЕУ дође до преко потребних девиза. Истина, ми нисмо забранили такав извоз, међутим мали обим је и овако проблем наше пољопривредне производње, наши произвођачи без солидне подршке немају на том тржишту шта да траже. Још већи проблем изазвало је месо из земаља чланица ЕУ које сада нема купца у Русији, па преплављује незаштићена тржишта трећих земаља, као што је Србија.

Наша власт није могла да утиче на сукоб у Украјини и сукобе којима је тај сукоб повод. Нема ни сада неки реални утицај, без обзира на сву самоважност коју министар спољних послова осећа због председавања ОЕБС-ом. Међутим, могла је да заштити домаћу производњу да је вођена другачија политика и може и даље нашто да учини на смањивању последица, ако послуша глас пољопривредних произвођача.
 

Србија се окреће Царинској унији!




  Прво и тренутно једино српско евроазијско удружење основано је 3.3.2015. Удружење носи назив „Евроазијски пут“, а његови чланови окупили су се с намером да:
1) истраже алтернативне културне, политичке  и економске моделе,
2) едукују јавност о култури Евроазије и концепту Евроазијске уније,
3) залажу се за евроазијске интеграције Србије.

На основу ових идеја-водиља дефинисано је девет основних циљева удружења који чине стратегију „Евроазијског пута“. Оснивачи удружења су:

Весна Какашевски, председник удружења

Предраг Милојевић, потпредседник удружења и председник надзорног одбора

Иван Вукадиновић, председник Скупштине удружења

Лазар Перић, потпредседник надзорног одбора.


Удружење има своју фејсбук- и блог-страницу, а за свој симбол узело је следећи знак: