Evroazijski put

Evroazijski put

петак, 18. септембар 2015.

Харангом на једну нормалну власт

 
 

  Евроазијски пут осуђује медијску харангу којој је у Србији изложена мађарска влада само зато што брани своју границу. Ко се сећа периода у којем смо и ми имали некакву војску и у којем су постојали граничари који су чували државну границу, зна да су то озбиљне ствари. Другим речима, суверена власт преко својих органа (војске и полиције) има свако право да спречи илегалне уласке, а који су уласци легални, који не, и које су казне, одлучује суверена нација сама јер има законодавну власт.

 

Мучне сцене у којима се чак и деца појављују нису одговорност мађарских граничара, него организатора нереда који су могли да своју децу склоне (што су неки и урадили). Са друге стране постоји дуга историја злоупотребе деце од стране муслимана, њиховог истурања у прве редове, то су рецимо радили Шиптари од својих демонстрација 1981, па надаље.

 

 

Међународне бирократе задужене за ову област, уосталом, сами су тачно описали правни аспект догађаја. Кажу да Мађарска као и свака земља има право да сама одређује како ће бранити своју границу. Али, и увек дође неко "али", истичу и обавезу да се приме лица која беже од рата и слично... Међутим, и ту истину треба ако нема друге и хиљаду пута поновити - они не беже од рата!

 

Не само то, него мађарске власти сматрају Србију "сигурном трећом земљом" и због непромишљености наших власти који су тим људима допустили да прођу кроз Србију, и дали им нека привремена документа, може да се догоди да велики број њих буде депортован - овде! Евроазијски пут ће се још бавити правним аспектима проблема.

 

Скрећемо пажњу и на безбедносни аспект, с обзиром да је на прелазу Хоргош - Реске већ ухапшен један терориста. Да ли је наша власт ишта урадила да макар процени могућност да су међу мигрантима инфилтрирани припадници "Исламске државе" (ISIL, Daesh), као и могућност да се повежу са домаћим вахабијама!?

 

Евроазијски пут сматра да се треба испитати догађај у којем је наша новинарска екипа била претучена, па тек онда доносити закључци. Одговорни за инцидент би требало да одговарају, са обе стране према ономе за шта су одговорни. Новинари користе своју позицију, па ће се за насиље или било коју неправду над новинаром чути много пре него ако се то догоди "обичном грађанину". Није ту ништа спорно, но када пратимо извештавање о таквом догађају, треба имати и то у виду.


 

 


среда, 16. септембар 2015.

„Етномазохизам“ — болест Европе

Eвроазијска идеја Гијома Фаја

 

 

   Европа је у последњих неколико месеци у агонији изазваној приливом емиграната из афричких и азијских земаља. Неспособна да делује јединствено, неспособна да заштити своје границе, своју културу и, на крају крајева, да се брине о сопственом народу.  Дегенеративни процеси који се одвијају унутар Европе последице су њене слабости, а њено стање слично је стању човека исцрпљеног болестима. Једну од ових болести француски десничар Гијом Фај детектовао је као „етномазохизам“.

 

Још и пре емигрантске кризе у Европи, Фај је уочио да је његова отаџбина у опасности да буде преплављена  емигрантима који долазе из Африке и Азије. Он је у овој експанзији видео претњу и по белу европску расу, која већ полако одумире услед пада наталитета. Ову небригу Европљана о очувању расе Фај је назвао ’’етномазохизмом’’. Само Европљани, сматра он, не раде на очувању сопствене расе и културе. Остали народи се труде да очувају своје културно и генетско наслеђе, што је сасвим  нормално.

Кризу коју изазива експанзија емиграната Фај је сматрао последицом егалитарне идеологије коју нам је у наслеђе оставила Француска револуција. Као многи традиционалисти и Фај ову револуцију сматра изузетно штетном. Фај сматра да је и глобализација штетна, а она, по њему, највише погађа управо европске народе. Они губе свој културни идентитет дозвољавајући ширење других култура, све у циљу остваривања егалитарног друштва. Овакво друштво, пак, немогуће је остварити. Мултирасно и мултикултурално друштво нужно је конфликтно и оваква друштва убрзо постају своја супротност. Услед отпора локалног становништва према насилној егалитаризацији и природне одбојности према ’’туђинима’’ долази до ескалације насиља. Мултирасно друштво постаје расистичко а превелика отвореност према странцима рађа ксенофобију. Примера оваквих друштава има много: расистичка Америка, бивша Југославија (сувише различитих култура на једном месту), Северна Ирска...

Гијом Фај

Фај претпоставља да ће у једном моменту Европљани одлучити да зауставе ширење ислама на свом континету, не да би уништили муслиманску културу већ да би заштитили своју, европску. С тим у вези он предлаже оснивање евросибирске заједнице, „империје Сунца“, чија се територија простире на 14 временских зона. Од Бреста до Беринговог мореоуза пружала би се дакле, ова евроазијска империја. ... Њене јужне границе представљале би Медитеран, Кавказ и река Амур које би раздвајале Евросибир од ’’муслиманског блока’’. Атлантик и Пацифик раздвајали би евросибирску заједницу од Америчке империје  којој Фај, иначе, не предвиђа светлу будућност.

 

Евросибир би, по њему, представљао заједницу народа који деле заједнички географски простор али и заједничко културно наслеђе. Из овог видимо да Фају није на памети да својим учењем шири некакву расну мржњу, ксенофобију и нетолеранцију, већ су му битни искључиво интереси његове отаџбине Француске. Исти је случај и са свима који се данас залажу за eвропску Eвропу. Они су напросто европске патриоте и истински Европљани. Свако ко тврди другачије, ко оваквим европатриотама лепи етикете типа „нациста“, „ксенофоб“, "нехуман“ и сл. ради против интереса истинске Европе. Европе која, наравно, није ЕУ, јер и сама ЕУ је по својој суштини антиевропска.

Данас је у Европи десница једини носилац позитивних вредности и оличење патриотизма, што видимо и из идеологије Гијома Фаја.