Evroazijski put

Evroazijski put

субота, 25. јун 2016.

Британски референдум и Србија

Евроазијски пут је примио к знању изјаву премијера Вучића да ће морати да га смене, ако желе референдум о будућности Србије. У принципу, премијер је у праву - потребно је сменити га, па онда да власт која реално сагледава националне интересе распише референдум о будућности Србије, односно да ли народ види такву будућност у Европској унији.
С тим у вези, указујемо на то да је овај британски референдум расписан у земљи која, ма шта о њој иначе мислили, држи до демократских процедура. Референдумско питање је било јасно и недвосмислено. Иако је референдум формално био саветодаван, нико није ни помислио да његове резултате не претвори у политичку реалност.
Овакав пример је у европским размерама изузетак, а не правило. Недавно су Холанђани на референдуму одбили ССП са Украјином, али званична Холандија није ставила вето. Данска је својевремено да референдуму одбила Мастрихт, па је референдум поновљен. Следећи је одржан после не много година. Да ли је до сада поновљен референдум тамо где је исход био позитиван по "европске интеграције"?!
Све то нам говори да сам референдум не мора много да значи. Треба променити власт. Мада било је ситуација, као у Грчкој, где ни промена власти, ни победа на референдуму буквално ништа нису значили, већ се ишло у још гору капиталуцију. Треба имати у виду да власти у Србији нису поштовале ни Устав (прекршен Бриселским споразумом), па тешко да би поштовале неку референдумску вољу народа...

Посебно је индикативан пример Француске. Грађани су 2005. године рекли NON предлогу Европског устава. Потом је тај текст незнатно (на горе!) промењен и преименован у Лисабонски споразум, па му референдум није био потребан. Воља француског народа је игнорисана.
У међувремену су избили нереди Африканаца и Арапа у градовима Француске. Жестоком реториком и ефикасном (али не претерано) реакцијом, министар полиције Саркози стекао је симпатије гласача "деснице". За њега су гласали они који би иначе гласали за Национални фронт, а он је прихватио Лисабонски споразум и чак вратио Француску у НАТО структуре из којих ју је извукао Де Гол. Гласовима "деснице" тако је изабран политичар који ће спроводити супротну политику. Мада, да није било тих нереда, вероватно би био сценарио удруживања против тако грозног екстрема као што је Марин Лепен, као што је било недавно на локалним изборима.
С тим у вези, а што се тиче избора у Србији на које нећемо дуго чекати, треба имати у виду две ствари. Прво, ако на неку акцију актуелне власти неко и гледа са симпатијама, не треба се заваравати око њених циљева, које уосталом и не крије. Глас не треба давати онима који су за улазак у ЕУ (а прикривено и у НАТО). 
Друго, пракса да се на некога упире прстом и да му се лепе етикете типа "десничар", "екстреман" или "фашиста" би требало у данашњем свету да буде смешна. Међутим, жалосно је што она и даље у делу јавности има прођу. Треба радити на томе да другачији дискурс од евроатланског буде декриминализован, а овакво брукање, или како наш непријатељ каже naming and shaming, да буде само нешто смешно и брука за оне који се таквим методама служе.
То не значи да треба прихватати свакога ко извикује заводљиве пароле и на речима је радикалан. Уосталом, пример Грчке нам говори да то није никаква гаранција. Или како је записано - по делима ћете их познавати!
То све не значи да опозиција не треба да тражи референдум. Пошто власт нема намеру да га да - можемо је оптужити за кукавичлук. Такође остаје слобода збора и договора, право на протесте, импресионирали они неког или не. Међутим, оно на чему највише треба радити су будући избори. 
 

среда, 1. јун 2016.

Боље Евроазија него Евровизија

Удружење грађана Евроазијски пут спровело је протесну акцију испред јавног сервиса РТС под мотом „Боље Евроазија него Евровизија“ 29. маја у 18 часова. РТС-у је представљен захтев за потпуним бојкотом такмичења за Песму Евровизије – што укључује слање такмичара, пренос и гласање из Србије. 
Акција је организована у облику перформанса, при чему је позната Кончита духовито представљена као гост из „Источног Рајха“. О песми актуелне евровизијске победнице Џамале све је рекао плакат на којем је испод њене слике представљена слика кримских Татара у униформи SS-a. Сликама су представљени и учесници који представљају политички коректни тренд Евросонга последњих година, и уосталом оно што је културни естаблишмент у већини чланица ЕУ – гејеви и трансвестити.
  Председник Скупштине удружења, Иван Вукадиновић, рекао је како се на идеју за овакав протест дошао гледајући реакције родољубивог дела јавности на победу украјинске представнице Џамале. И поред силног згражавања нико није поставио најлогичније питање – зашто наша земља уопште учествује; и битно потпитање – шта ја могу да учиним да не буде тако. Грађани би требало да подрже овакве акције јер сва та брука са учествовањем наше земље се плаћа из њихових џепова. Евроазијски пут је организовао овакву акцију из два разлога – јер су традиционалисти, а ма како дефинисали Евроазију у њеној култури Џамала и Кончита немају шта да траже; и зато што су удружење које има шта рећи народу, а тзв. јавни сервис доследно игнорише постојање другачијег мишљења. Због тога пред зграду РТС-а долазе учесници разних протеста као што је онај против потапања Ваљевске Грачанице и против примене капитулантског споразума са НАТО – да би показали да уопште постоје!

Акција ће бити настављена кроз петицију и следеће перформансе до пролећа следеће године када би по редовном распореду РТС требало да (иначе сасвим нетранспарентно) одреди „нашег“ представника. Дотле ће бити извршен притисак да се од тога одустане.