Evroazijski put

Evroazijski put

субота, 30. јун 2018.

Анализа нацрта Закона о родној равноправности

Евроазијски пут је урадио анализу овог доста помињаног предлога закона у оквиру јавне расправе која се о том закону води. Већ од дефинисања области које овај закон „покрива“ уочене су бројне нелогичности, нејасноће и могућности злоупотреба.
С обзиром да су одредбе где стварно може доћи до нарушавања равноправности већ укључене у Устав Републике Србије и позитивне законске прописе (нпр. Кривични закон), те да су одредбе у последњој деценији више пута прошириване, сматрамо да је најбоље да се предлог овог закона повуче. Њега је практично немогуће амандмански побољшати, а проблематичне ствари по члановима закона су у тексту који следи.
Члан 1 – Помињу се све области друштвеног живота. Није ли то преамбициозно?! Подсећамо да има области где су мушкарци мање заступљени…
Одредбе о сузбијању родно заснованог насиља су већ укључене у КЗ, рецимо члан 182 покрива узнемиравање.
Члан 2 – Из наведеног следи да се не може тумачити тако да права више заступљеног пола гарантована Уставом буду смањена због квота, кључева (рецимо права мушкарца да буде биран). Устав не гарантује права колективитетима него појединцима, а та права могу бити нарушена да би се задовољила статистика.
Члан 4 – Равноправност не значи једнакост исхода. Заправо једнакост исхода (раније се то звало уравниловка) даје привилегије појединцима и тиме нарушава равноправност.
Члан 5 – Дискриминација јесте разликовање по дефиницији. Мушкарци и жене се разликују. Како рече братски водич арапске социјалистичке револуције Моамер Гадафи „Мушкарац је особа мушког пола, док је жена особа женског пола.“ Према духу овог закона свако признавање разлике између полова може бити кажњиво.
Због разлика између полова и начина на који капитализам приступа њима, заправо је требало начинити дискриминацију. Рецимо да свака мајка до десет година старости најмлађег детета буде ослобођена пореза на доходак. Тако би послодавац рачунао за могуће трошкове због боловања, због којих неки мање запошљавају жене.
Члан 6 – Није дефинисано шта значи „наизглед неутрална одредба“ што даје широке могућности злоупотребе.
Члан 7 – Није јасно дефинисано „родно одговорно буџетирање“, поменута „анализа“ би отворила врата злоупотребама. Осим што знамо да ће нам узети паре, практично не знамо шта је то.
Члан 8 – „Родна перспектива“ је дефинисана као укључивање родних разлика у „све фазе планирања“ те тако нарушава социјалним инжењерингом „једнаке могућности“ дефинисане као равноправно учешће. Ако је све планирано људи нису равноправни, већ добијају унапред дефинисане улоге.
„Род“ је дефинисан без везе са биолошким полом.
„Насиље на основу пола“ дефинисано само као насиље над женама. До сада је бар глумљена родна неутралност. Да се ауторима није поткрала грешка да открију шта стварно „мисле“?!
Члан 13 – Неспроводива одредба да сваки послодавац који има преко 50 запослених мора да има годишњи план за „унапређење равноправности полова“. То ће у пракси највероватније бити копирање шаблона. Могуће злоупотребе незадовољних запослених.
Члан 24 – Наводе се „жене“ као рањива категорија поред трудница, породиља, родитеља (што није спорно). По чему је то „жена“ рањива на радном месту (ако није нешто од наведеног) па да се не сматра дискриминацијом (у смислу овог закона) доделити јој привилегије?!
Члан 26 – Пример релативно доброг члана који покрива нешто што би стварно било нарушавање равноправности (једнаких могућности). Једино је спорно обавезно објављивање статистика о заступљености полова, посебно јер овај закон наводи специфичности посла. Да ли послодавац свако одступање од 50% мора да правде специфичностима, које иначе нису дефинисане…
Члан 31 – Да ли се систематизација посла која искључује родну дискриминацију заснива на једнаким могућностима или једнаким исходима?!
Члан 34 – Одлазак у пензију са неједнаким бројем година је родна дискриминација.
Члан 35 – Шта значи обавезна „деконструкција родних стереотипа“ за образовне програме. Зашто је јавно образовање дужно да спроводи програм културног марксизма!?
Наводи се само женски допринос у култури и уметности. Шта је са областима где мушки допринос није препознат?! Шта уопште значи „афирмисање равноправности“ у уметности?!?
Процењивање садржаја уџбеника просто одише марксизмом, када је свако друго мишљење било „ненаучно“.
Која је разлика између „родно заснованог насиља“ и „насиља према женама“ пошто се наводе одвојени?
Члан 36 – Поново „деконструкција родних стереотипа“.
Да ли се дозвољавају изузеци због природе културне активности у установама културе, као што је случај код привредних активности?
Члан 37 – Сваки хумор је политички некоректан, и у некој мери некога омаловажава. Да ли је хумор у средствима јавног информисања забрањен? Серијали као што је Андрија и Анђелка базирају се баш на стереотипима…
Члан 38 – Како се може утицати на то ко се бави којим спортским активностима?!?
Члан 39 – Како је утврђена бројка од 40% представника мање заступљеног пола?!
Члан 40 – Неприхватљива је обавеза странкама од 40% у „органима странке“. Она доказано води рушењу меритократије и томе да је неко познат само по томе што је из „мање заступљеног пола“. Шта ако је овако схваћена „родна равноправност“ супротна нечијем програму!?

Нема коментара:

Постави коментар