Евроазијство у Србији

Јер Србија није ЕУНАТО колонија...

 

  Поборници евроазијске идеје, како у Србији тако и у осталим земљама, деле исти поглед на свет. Ову перспективу назвали смо плуралистичком, али се она може назвати и „природном“, „логичном“, „здраворазумском“. Перспектива евроазијаца се базира на простој чињеници да се човек рађа слободан (а не произведен у фабрици) а да свака држава, заправо, има своју суверенитет. Такав човек и таква држава имали би, наравно, и одговарајућу власт. Ону која води своју државу, на челу са премијером који има слободну вољу. Како ми још увек нисмо у Евроазијској унији, ситуација је таква каква је. Нисмо ништа друго до ЕУНАТО колонија, чији је политички курс јасно одређен, економски програм унапред написан. А сам грађанин, он пролази кроз процес трансформације у новцем оптерећеног, беживотног бескичмењака (тј. Западњака.)

Насупрот евро-оптимистима, ми верујемо да појединац, а самим тим и власт која га води, треба да буду отвореног ума и да поседују слободу политичког и економског деловања. То је слобода која Србији, тренутно, није дозвољена. Једини начин да покажемо себи да смо и даље колико-толико слободна бића је да кажемо НЕ ВИШЕ! овом апсурду и лудилу у коме живимо. Да кажемо ДА! нормалном животу, развоју, и здравој економско-политичкој сарадњи. Пријатељским односима базираним на узајамној размени добара.

Зато ми, као евроазијци, као најпозитивније вредности претпостављамо политичку и економску независност. Слободу бирања пословних партнера на глобалном нивоу. Знамо да на широком евроазијском простору постојио огромна могућност за трговачку и културну интеракцију. Знамо да за сарадњу азијских земаља са Русијом, као за  сарадњу Русије са неким европским земљама. Зна то и наша власт. Али јој „спонзор“ не дозвољава да ради у корист своје земље. Не дозвољава јој ни да испроба те друге могућности сарадње, тј. да се понаша суверено.

Као неко ко размишља логички, никако не можемо да благословимо потезе наше власти окренутој Западу „у инат и упркос“ здравом разуму. Указујемо на штетност система којим влада либерални капитализам и залажемо се за то да наша земља има једнаке шансе за економски развој. Као уосталом, и свака друга. Ово би нам било омогућено у Царинској, али не тј. никада, у Европској унији. Верујемо да је  боље је ући у савез држава као што је Царински савез, а не савез корпорација (ЕУНАТО). Посебно кад се према другим корпорацијама наша фирма-држава односи као пиљарница према супермаркету. Шансе да у том окружењу остваримо економске интересе прилично су скромне.

Удужени са Русијом и повезани са осталим чланицама Евроазијске уније, ми би могли да се ослободимо западне окупације и успели би да се слободно економски развијамо. Јер, евроазијска идеја нуди јединство у различитости, хармоничан развој целе планете. Управо на томе се занива идеја о полицентричности тј. једнакој расподели политичко-економске моћи. Та идеја је сасвим супротна глобализму и либералном капитализму који омогућава бахаћење банкарске и финансијске елите, на уштраб сиромашења остатка света.

Зато, када схватимо шта је лаж у коју покушавају данас убеде а шта реалност, када преовлада здрав разум и када схватимо ко смо и шта смо заправо, биће нам кристално јасно где је место Србији. У савезу слободних, међу пријатељима који нас поштују, који не желе да нас искористе. Са онима са којим делимо исто културно наслеђе. У Евроазијској унији.