Бојкот Евросонга

Евроазијски пут позива РТС као "јавни сервис" на бојкот Евросонга, од следеће године, и надаље. Бојкот би укључио како присуствовање нашег представника на "Песми Евровизије" (Евросонг), тако и организовање гласања из Србије и директног преноса овог догађаја на тзв. јавном сервису (који иначе не ради у јавном, тј. националном интересу). Вести о Евросонгу би требало да буду штуре, а песме да се на "јавном сервису" не емитују. 

Разлози за бојкот се не морају посебно објашњавати. Сматрамо да огромна већина Срба зна да су их Руси, односно Црвена армија, ослободили 1944. и не може да гледа оно што се благо назива историјски ревизионизам, а у суштини је пронацистичка политика "Десног сектора", односно модерних бандераша, прожета исламизмом наводно умерених кримских Татара (односно неких њихових представника). Такође позивамо наводну левицу у Србији, која је до сада веома гласно осуђивала "антиантифашизам", да реагује, јер случај Џамале ту спада. 

Такође, ово није први пут да Евросонг "изненади" упливом политике и веома лошим аудио-визуелним укусом. Огромна већина Срба не види "госпођицу" Кончиту Вурст као неки свој културни модел, нити Србима (још увек) таква појава може бити прва асоцијација на Европу ("у чије име" постоји Евросонг). 

Можемо сматрати да су наши представници такође пристрасно оцењивани, као и представници Русије, од стране жирија, док народ (односно гледаоци који гласају) има о њима много боље мишљење. Сетимо се да је одлуком организатора укинуто да се само гледаоци питају, битнији су били неки други критеријуми.

Но, то сада све није много битно. Битно је да ми народ све то плаћамо, пошто финансирамо тзв. јавни сервис да шаље тамо "новинарке" којима је боравак на Евросонгу једино занимање, да би Сања ВУЧИЋ (занимљиво!) била можда пратећи вокал Џастину, и слично... Као што сви плаћамо и емисије типа "А сада Рада" и стално исти програм у примарном термину, због чега РТС шаљиво зову Репризирамо Три Серије.

Бојкот Евросонга би требало да буде општенационални, али држава не може да забрани приватим емитерима да емитују песме или извештавају. Оно што држава може и треба да уради је да уведе строжије критеријуме за доделу "националних фреквенција", као и да законски регулише кабловске и интернет емитере. Уместо фамозне агенције РЕМ, то би требало да ради надлежно министарство, односно неко ко народу одговара на изборима. Строжи критеријуми би обухватили тзв. ријалити програме, као емитовање свакаквог музичког шунда који трује нацију. 

Сетимо се да је Платон рекао - каква музика, таква и држава.