"Слобода је од свих ствари најбоља"
У времену у
коме живимо постоје само две идеологије које представљају израз човекове тежње
ка слободи- идеологија Евроазије и идеологија БРИКСа. Евроазијска идеја и
концепт БРИКСа заправо се могу сматрати само другачијим ликом једне идеје тј.
вечне људске идеје о слободи. Данас, нажалост, не постоји друга идеја која би
могла да претендује на то место. Колико год екстремно и надобудно ово деловало,
за наведену тврдњу постоје основе у реалности. Јер колико год „слободарска“
нечија идеологија била, она није таква у потпуности јер не обухвата читав један
део света, један другачији начин размишљања, једану алтернативну
политичко-економску визију.
Ма колико отвореног ума били, они који не схватају
какво зло представља капитализам нису заиста слободни. Чак и ако живе и
делују у складу са етиком и традиционалним системом вредности, уколико
одобравају доминацију Запада, још увек нису ослобођени. Борци за људска права,
еколози, сви они који се боре за слободу свих и један нормалан живот... Ако
подржавају санкције наметнуте Русији и жмуре на то што се убијају Новоруси, што
страдају косовски Срби, Курди и остале жртве ИСИСа, противници Боко Харама...
ако све то толеришу, никад се неће ослободити окова.
Као идеја слободе, ЕА/БРИКС идеја „покрива“ мноштво
слобода... На првом месту, то је слобода политичког и економског
деловања или политичко-економске независности. Она у себе може укључивати слободу
и право сваке културе на афирмисање својих вредности и традиције. Насупрот
ЕУНАТО идеологији, ЕА/БРИКС идеја пре може да се повеже са слободом изражавања
и независношћу медија (да није тако, у Русији нико не би могао да види и чује Pussy riot). Ту је и слобода да живимо здраво и да се хранимо здраво, уколико се на то
одлучимо....Слобода да очувамо морал и национални идентитет. Слобода да изаберемо
да не пропадамо морално и духовно.
Као покрет слободних, евроазијски покрет је нужно
антиглобалистички, као, уосталом, и БРИКСова идеологија. Евроазијски покрет се,
заправо, пре може назвати „алтерглобализмом“ а ево и зашто... Евроазијци јесу за глобалну сарадњу, али у корист свих народа а не само "Златне милијарде". Као и за размену
култура али не и за културну нивелацију или доминацију једног културног
обрасца. У случају Европе, ово би био романско-германски образац, кога је
Трубецкој још давно разоткрио.
Дакле, једино што ми евроазијци желимо и за шта се
залажемо је слобода. Јер слобода је од свих ствари најбоља (Libertas omnibus rebus favorabilior
est). Тежња за слободом која је водила нађе претке покреће и
нас, српске евроазијце. Она још увек постоји, мада спутана пониженошћу и
малодушношћу, у бићу нашег народа. И полако се буди, јер време је за буђење.
Срби више не желе да буду под окупацијом, желе да
имају слободу избора, а не политичке домаће задатке које треба да испуне за
прелазну оцену. И све то због уласка у заједницу у којој ће нашу, још увек
технолошки и економски неразвијену земљу „појести“ корпорације. Сматрамо да је
много боље да се развијемо упоредо са осталим земљама и учествујемо, у сладу са
својом понудом и могућностима, у глобалној размени. Како материјалних добара
тако и у културној размени. А ствари су врло једноставне...Ми желимо да гајимо
и продајемо своје производе, да радимо и зарађујемо, да будемо поштовани. Да поново
будемо поносни што смо једна од великих евроазијских култура, а не „европски
губавци“ или „европске наказе“. Зато је избор врло лак. И зато се Србија окреће
Евроазији.
Буди слободан. Буди патриота. Буди поносан и сећај се
предака. Буди евроазијац.
Нема коментара:
Постави коментар