Не ИПАП "споразуму"

Март је месец оптерећен историјом. Неке од датума већ слабије памтимо, као онај почетком марта 1991. када су усташе покренуле "редарствену операцију" у Пакрацу, први оружани напад на крајишке Србе. Или када је марта 1992. запуцало на српске сватове и српску заставу у Сарајеву. Неке друге датуме добро памтимо, када смо на данашњи дан рекли НЕ Трећем Рајху, или једног 24-ог марта када је почео да нас бомбардује Четврти Рајх. Можда ћемо и памтити март 2015, када је са истим Четвртим Рајхом режим у Србији потписао "Индивидуални партнерски акциони план", скраћено ИПАП, што је једна од етапа приступања у НАТО.
 

Евроазијски пут позива на јавну расправу о безбедносној политици Србије, која ће укључити људе од струке и оквиру које ће народу бити доступне све информације о ономе што је власт Србије обећала или потписала. Тражимо одговор на питање да ли смо се обавезали на клаузулу да војници НАТО-а могу да користе војну инфраструктуру армије Србије. Да ли је то оно што смо пре 16 година одбили у Рамбујеу?

 

Евроазијски пут подржава истраживачко новинарство људи који не желе да ћуте, као што је Мирослав Лазански. Захтевамо да надлежни одговоре на његова питања: Шта значи наша обавеза да уништавамо вишкове наоружања? Ко је тај ко ће проценити шта је вишак наоружања? Неки западни амбасадор, као што је то био случај када смо без потребе уништили неколико хиљада ракета „стрела”, само да би се одређени политичари и генерали додворили америчком амбасадору у Београду. Шта значи образовање српских официра у складу са Болоњом и НАТО-ом? Испирање мозгова у разним Гармишима?
 

Подсећамо на истинитост речи Хенрија Кисинџера да је „бити непријатељ Америке опасно, а да је бити пријатељ Америке погубно“. У идеалном свету би било добро да можемо бити неутрални као Швајцарска. Како то није могуће, окренимо се нашим правим пријатељима Русима и Организацији за колективну безбедност и сарадњу - ОДКБ (рус. Организация Договора о коллективной безопасности).

27-ог марта 2015. (не 1941.)