Евроазијска идеја

 

Бити евроазијац значи размиљати логично. Размишљати својом главом. Волети своју земљу. Бити слободан.

  Србији тренутно може помоћи само промена политичко-економско-културног курса односно, оно што се може назвати „евроазијским путем“. Управо је евроазијство оно што нам је у овом тренутку потребно, што уноси неопходне промене у наш учмали политички живот. Евроазијска идеја даје нову наду, покреће процес економског развоја, и јачања, али, и целокупног оздрављења наше ослабљене земље. Како? Она представља нешто сасвим другачије од евро-оптимизма, безумног обожавања Запада у покушају да му се приближимо. Нешто дијаметрално супротно либерално-капиталистичком моделу кога безуспешно и беспотребно покушавамо да усвојимо. Она је витаминска пилула која је потребна Србији да се ослободи ЕУНАТО вируса.

Евроазијство је једна потпуно другачија перспектива, један специфичан поглед на свет који се посматра као полицентричан. Ради се о свету у коме не постоји само један центар моћи, већ више њих. Као евроазијци, ми прихватамо различите културне обрасце и различита виђења света. Сматрамо да Западна култура никако не би требало да доминира, нити за то има икакав легитимитет. Поготово не у облику капиталом оптерећене, анти-традиционалистичке и аморалне англо-америчке културе. „Културе“ достојне презира.

С друге стране, евроазијска цивилизација, као јединствена цивилизација, може представљати културну и економску силу по себи. Тако  је, уосталом, увек и било током историје. На евроазијској територији развили су се многобројни народи, од којих долази аутентичан културни импулс (пре свега, аријевски и турански народи). Нама, који потичемо од тих старих народа, природније је да се сматрамо Евроазијцима него Англо-Американцима (тј. Амеро-Англима). Заједничке црте народа који је настањују Евроазију логичан су предуслов њихове могуће сарадње. Такође, територијална блискост омогућава квалитетнију и бржу размену добара. А да ли има разлога да уопште кренемо тим путем?

Евроазија је јака, богата, модерна. Основа економска снаге Евроазије лежи у очигледном преобиљу природних ресурса. Ове ресурсе најрадије би отеле западне грабљивице, као што су то некад и чиниле. Ту је и  могућност убрзаног развоја евроазијских земаља. Способност прилагођавања и модернизације, уз истовремено очување оног традиционалног. Све ово што видимо на примеру развоја Кине, С.Кореје, Филипина и Индије те рудама богатим сибирским земљама. И док Запад пропада, Исток постаје све моћнији и моћнији. Онај ко размишља логично прикључиће се сили која јача, користећи економске ветрове који му дувају у леђа. Онај ко одбацује логику прикључиће се Западу и пропасти с њим, придруживши се махнитом плесу смрти (Dance macabre).