Evroazijski put

Evroazijski put

петак, 22. мај 2015.

Подршка легитимном премијеру Македоније и позадина "протеста"




  Евроазијски пут осуђује притиске на суседну Македонију и њеног премијера Николу Груевског. После терористичког напада „опозиционари“ (заправо агенти државе која себи тепа да је „једина суперсила“ – дакле чисто логички посматрано светска власт) су показали недостатак саосећања и било каквог скрупула, оптужујући за то мрско дело жртву и тражећи оставку премијера који није више по вољи политичком Западу. Лидер опозиције је рекао да ће „овде бити рата као у Украјини“, ако премијер Никола Груевски не поднесе оставку. Паметноме доста! 

Указујемо на геополитичку и политичку позадину целог случаја. Два су битна правца кроз Балканско полуострво, и оба воде преко Србије. Један је Виа Милитарис, касније познат и као Царски друм, који повезује Београд са Цариградом. Други иде кроз Македонију и то је Вардарско-моравска долина, која се протеже од Дунава до Солуна. Ко год је хтео да Русију одвоји од Балкана свим силама се трудио да овлада Бугарском, те тако пресече Виа Милитарис. То се догодило пре неколико година примањем Румуније и Бугарске прво у НАТО, па онда противно свим стандардима која је сама усвојила – и у Европску Унију. Плодове тога видели смо недавно пресецањем „Јужног тока“. А онда се појавила друга могућност, која укључује Вардарско-моравску долину и Македонију...

Овај други правац постао је веома битан почетком ХХ века, у сукобу „Централних сила“ и „Антанте“. Бугарска не само да је пресекла везе с Русијом, него је и насртала на Македонију и Јужну Србију. Сада, кад су прекинуте везе Русије са Балканом преко Бугарске (и Румуније), отворила се нова могућност, али не у вези са „Антантом“, односно западноевропским атлантистичким силама. Прво се појавио нови играч на терену – Народна Република Кина. Кина је одавно закупила део луке у Пиреју, а планирана је и куповина остатка луке. Модернизација железничке мреже до Будимпеште (с тим у вези пруга Београд – Будимпешта) део је кинеског „Пута свиле“. Затим је Русија приредила мало геополитичко изненађење уговором са Турском, те покретањем гасовода познатог као „Турски ток“. Поред неких неслагања све је утаначено да изградња почиње следеће године.

 Овај „Турски ток“ требало би да се настави од грчке границе, преко Македоније и Србије до Мађарске, одакле је лако снабдевати Аустрију и Италију. Иако је било руских изјава да део од грчко-турске границе треба да обезбеде саме заинтересоване европске земље, нема сумње да Русија овај план подржава, а сама заинтересованост земаља итекако постоји. Да би се спречио улазак Кине и Русије „на мала врата“ у Средњу Европу, атлантисти су покренули подривачке делатности целим правцем – у Грчкој, Македонији, Србији и Мађарској. За такве делатности најпогоднија је „демократска опозиција“, или речником америчких обавештајних служби – „корисни идиоти“.



Грчка није много захвална за овакву врсту притисака, пошто би било која значајнија група демонстраната могла да буде само радикалнија од Сиризе која је сада тамо на власти. Грчка је већ чланица ЕУ, па би претерано сејање хаоса тамо било на неки начин и подривање саме Уније. Није искључено да постоје и такви сценарији, да се Грчка избаци из евро-зоне, и ту предњачи лондонски Сити (Британија није увела евро, нити то намерава). Оно што је донекле слично у Србији је да ни овде не постоји ауторитет снага које би биле „европскије“ од тренутне власти, те као такве масовно изашле на улицу, мада ни они евроскептични противници актуелне политике нису много гласни. У Мађарској постоји та „проевропска опозиција“, међутим она је недавно поново тешко поражена на изборима. 

Македонија се тако нашла као идеална мета за напад жреца Новог Светског Поретка. Тамо постоји бројна етничка мањина, чију је склоност ка насиљу Балкан већ више пута осетио. Уз то, до сада су увек знали да се примире, кад им газда тако каже. Осим тога, видесмо да постоје и у самом макеоднском народу снаге које немају ни мало патриотских вредности, па ни основне људске емпатије. Тако је лидер Социјалдемократске уније Зоран Заев рекао да је опозиција довела „2000 младих људи који знају карате и кик-бокс“. Помињање борилачких вештина подсећа на украјински „Мајдан“, где је почело вишемесечним „сукобима ниског интензитета“ , у којима се од „средњевековних средстава“ временом дошло до снајпера, а када је хунта пучем преузела власт почео је и прави грађански рат.

31. јануара ове године Заев је оптужен за завереничку активност са страним обавештајним службама да се свргне легално изабрана влада. Државни тужилац је обавестио медије да не објављују податке који би могли реметити процес, што је уобичајени поступак. Међутим, америчка амбасада је промптно реаговала бранећи „слободу штампе“. Да ли би тако реаговали да неки медиј објави идентитет „заштићеног сведока“ у Хагу? Странка Зорана Заева годинама добија паре од Сороша, као и македонска ТВ Нова.

Указујемо и на изјаву македонског стручњака за безбедност, да недавни напад нису извели „обични терористи“ него плаћеници. Зна се добро одакле су они могли доћи и ко тамо одакле су дошли има потпуну контролу. Сасвим је могуће и да недавно убиство српског полицајца у Вишеграду није никакав изоловани случај, већ део ширег плана. Овога пута ће се искористити „Исламска држава“, формално непријатељ Запада бр. 1, а суштински одавно инструмент остварења америчких геополитичких интереса. Само што се овога пута ради уз повике „Алаху Акбар“, а не неке продемократске „шарене“ пароле. Но, ни то није ништа ново – после „Еуромајдана“ окупљени насилни демонстранти на Криму су викали „Слава Украјини“ и „Алаху Акбар“ једно за другим. Ти догађаји су претходили историјском враћању Крима Мајци Русији.

Нема коментара:

Постави коментар