У Србији се, у односу на друге делове света,
једе здравија храна, али искључиво захваљујући великом броју породичних
газдинстава и традиционалној пољопривредној производњи. Ипак, на нашим трпезама
има и меса од стоке храњене ГМ храном, а то је, пре свега, месо које се увози
из Европске уније. Наш проблем са ГМО-ом
уско је повезан управо са уласком у ЕУ, као и приступом Светској трговинској
организацији. Као што знамо, да би јој приступили, морамо да дозволимо
промет генетски модификованих организама, све у име слободног протока робе, те
мантре либералног каптализма.
Осврнимо се
мало на чињенице тј. информације свима доступне, али недовољно озбиљно схваћене
од стране већине грађана Србије. Иако имамо један од најригорознијих закона
који забрањује увоз, промет и производњу ГМО у Србији (што може да
се искористи као одличан маркетинг за извоз аграрних производа) у плану је
његова измена. Нацрт новог закона
јавности није доступан и није потврђено да је готов, већ се чека згодна прилика
да се закон усвоји „по хитном поступку“. Сврха усвајања овог „либералнијег“ закона је јасна—
проивођачима из ЕУ-земаља дозволиће се увоз њихових ГМО производа, а Србија
постати „отворено“ тржиште на коме ће они моћи да пласирају своју робу по
„конкурентним“ ценама. Све ће ово ићи на штету нашим пољопривредницима, као и
сточарима, којима већ сад није дозвољено да означавају своје производе са „без
ГМО“. Зашто? Зато што ће потрошачи пре купити домаћи органски производ, од оног
ЕУропског, генетски модификованог.
Осим што
доноси срамни и противприродни закон и повлађује ЕУ-увозницима, наша власт и на
други начин намеће својим грађанима ГМО. За скромну количину новца она
ЕУропским компанијама продаје нашу земљу, на којој они могу несметано да гаје
ГМО. Продају се и сточне фарме,
па је само питање времена када ће сви животињски
производи које конзумирамо на својој трпези бити генетски модификовани. Онима
који гаје органску храну, поменутим породичним газдинствима и онима који се
баве традиционалном пољопривредом, држава не даје никакву подршку. Сетимо се
само да је буџетски подстицај пољопривреди шест до осам пута мањи од оног у
земљама ЕУ! Дакле, уместо подршке домаћим пољопривредницима, уместо једног
здравог патриотског руковођења земљом, наша власт повлађује ЕУ- увозницима и
поклања странцима нашу земљу, наше фарме...
Што се ГМО
лобија тиче, он је код насвеома јак, тако да наша власт не ради сама. У најпознатије ГМО лобисте спадају Миодраг
Костић, заступних Монсантоа, који, поред тога, снабдева и српско тржиште
Монсантовим хемијским производима за пољопривреду; Радомир Стојшин, који такође
ради за Монсанто, Захарије Трнавчевић итд. ГМО се пропагира и у медијима, а
што се тиче наше интелектуалне елите, и она је, нажалост, подмићена
од стране Монсанто-а и сличних. Познато је да се САНУ (срамота!) залагала за
ГМО, због чега је из свог Одбора за село
избацила великог борца против ГМО-а, проф. др Милорада Шеварлића.
Дакле, Србија
хрли у Светску трговинску организацију, која нам поставља један незгодан услов.
Она једнако хрли и у ЕУ, заједницу чије су се чланице одрекле политике
заједничког одлучивања о ГМО-у, због чега ниједна појединачна земља није
довољно јака да се супротстави снажном ГМО лобију из САД-а. За то време, у
једној другачијој земљи, Русији, ствари стоје нешто другачије. Производња ГМО-а
је забрањена законом и третира се као делатност која угрожава људски живот.
Санкционише се необележавање ГМО хране, а Дмитриј Медведев најављује и оснивање
завода за испитивање генетских модификованих организама. Што се руске хране
тиче, дакле, сасвим је сигурно да је много здравија од оне ЕУропске. Зато, ако
водимо рачуна о свом здрављу, за нас је боље да не купујемо ЕУропско месо и
осталу храну, и да добро пазимо које су наше фирме купиле ЕУ-компаније. За нас
је много боље да купујемо руске прехрамбене производе, у чији су се квалитет
уверили сви они који су имали прилике да их пронађу. Упркос томе што се овим
производима не даје довољно места на нашем тржишту.
(на основу интервјуа са проф. др Милорадом М. Шеварлићем, "Политика", 25.5.2015.)
Нема коментара:
Постави коментар