Evroazijski put

Evroazijski put

среда, 03. јун 2015.

Две муве једним ударцем (други део)

 
  Без обзира на своју производњу Русима недостаје воће и поврће, што представља шансу за нашу пољопривреду али и економију... И ту долазимо до решења које се само намеће и које би решило наш проблем са ГМО-ом, али и дало шансу нашим пољопривредницима да пласирају своју робу на једно велико тржиште. Србија, рекли смо, и даље производи органску храну. Због још увек актуелног закона о ГМО-у наши производи могу се продају по веома високој цени, посебно у земљама ЕУ. Наравно, када само ЕУ-тржиште не би било затворено за нас. Добро, ако ЕУ не цени довољно нашу органску храну, а не цени је ни наша власт, једино решење је да такву робу понудимо Русији. Оваква сарадња допринела би и развоју наше пољопривреде због чега не би било потребе да се наша земља продаје странцима за будзашто, а села, фарме и остала газдинства ни би морала да се угасе. Тиме би се елегантно избегао штетан утицај наше про-Западне власти на домаћу пољопривреду и сточарство (Русији, иначе, мањкају и месни производи), јер би се пољопривредници и сточари буквално „снашли“ сами.
Дакле, оно што „Евроазијски пут“ предлаже је следеће: да пољопривредници и сточари, посебно они који се баве органском производњом постану независни од државе и окрену се руском тржишту. Довољно је само да схвате да никакву подршку од државе неће имати, као и да не треба да рачунају на ЕУ фондове (ИПА и сл.) чије кредите ионако неће добити. Једино што им преостаје да се окрену Русији, али, наравно, не сами, већ удружени у задруге. СРБИЈА ИМА ШТА ДА ПОНУДИ, А РУСИЈА УПРАВО ТО И ТРАЖИ. Она има ВЕЛИКУ потражњу за органском храном! А оно  што важи за Русију, важи и за остале земље Евроазијског економског савеза. Свима њима мањка свеже воће и поврће, пре свега, због тога што се ради о земљама чији природни ресурси омогућавају производњу енергената, због чега се не фокусирају довољно на пољопривреду (изузетак представља Белорусија, где држава финансира мања газдинства, па би нам било од користи да се водимо њеним примером). Србија свакако има могућности да сарађује са поменутим савезом, будући да је добила позив да се прикључи истом.
 
 
Србија и са Русијом има један споразум, онај о бесцаринској трговини, чије предности нису довољно искоришћене. Од овог споразума ми већ сада потенцијално имамо више користи него од евентуалног уласка у ЕУ, или могућег приступа СТО. Више и не треба наводити, јер све је кристално јасно. Ми имамо могућност да се развијемо, као и могућност да избегнем увоз и производњу ГМО-а.
Решење је врло једноставно. То је решење које би убило две муве једним ударцем: муву која се зове ГМО и муву кризе домаће пољопривреде. Решење гласи: Купујмо домаће и руске производе, а не оне из ЕУ! Останимо здрави и подржимо домаће органске произвођаче! Извозимо органску храну у Русију! Прикључимо се Евроазијском економском савезу и препородимо нашу земљу! ВРАТИМО ЖИВОТ СРБИЈИ!
 
 
 

Нема коментара:

Постави коментар