Шта
у нашем времену још означава моћ Земље тј. снагу телулократије?
То
је, пре свега, богатство ресурса, очувана природа, еколошко окружење.
Евроазијски савез је управо тај резервоар природних богатстава, од слатхик
вода, преко обрадиве површине, шума, пашњака. Осврнимо се прво на богатство
вода... Русија, после Бразила има највише светских водених ресурса. Највећа
европска језера Ладога и Оњега налазе се у Русији а ту је и Бајкал, најдубље,
најчистије и најстарије слатководно језеро на свету. Оно само садржи једну
петину укупне светске залихе слатке воде! Волга је највећа европска река, али
ту су и још неке реке, које спадају међу најдуже на свету: Об, Јенисеј, Лена и
Амур. Белорусија је такође богата језерима. Подаци наводе да је у питању број
од чак 11 000, па ова земља може да конкурише Финској, „земљи хиљаду језера“. С
друге стране, Јерменија има највеће планинско тектонско језеро на свету
(Севан).
Шуме
су још један од „адута“ Евроазије. Руске шуме заузуимају једну петину свих
светских шума. Овде су зу заступњене и листопадне и четинарске шуме па није ни
чудо што се евроазијска цивилизација понекад назива „шумском“ (видети у
наставку текста). Што се Белорусије тиче, шуме прекривају 40% њене површине.
Нешто више територије Белорусије заузима обрадиво земљиште, око 43%. У
Казахстану је чак 80% земље обрадиво.
Да
видимо како стоје ствари са енергетским ресурсима и рудним богатствима. Зна се
да је Русија највећи произвођач природног гаса и један од највећих извозника
нафте. По питању нафте, за њом не заостаје ни Казахстан. Белорусија је велики
извозник тресета, док нафту и гас увози из Русије. Земљама Евроазијског савеза
не мањка ни угља. Због тога, чланице Евроазијског економског савеза планирају
да у скорије време оснују заједницу угља, уједно и заједницу хидро-енергије. То
ће свакако олакшати проток и ових енергената (систем нафтовода и гасовода је
већ увелико развијен и из Евроазије се шири на остатак Европе и Азије). Што се
тиче рудних богатстава, довољно је погледати било коју карту Евроазије из
географског атласа да би видели колико је она богата племенитим металима и осталим
сировинама. Ту су гвожђе, злато, боксит, манган, бакар, калај, зинк итд.
Територија
Евроазије готово је незагађена у односу на територију Европе, поготово Западне.
Најчистију регију представља Сибир, чији ће значај тек бити препознат (Дугин,
„Основи геополитике 1“). Ово наговештава и изјава Викторије Нуланд (иначе,
помоћника америчког Државног секретара за Европу и Евроазију) која је рекла:
„Сибир је толико важан да не сме да припада само једној земљи“. Тиме је открила
територијалне претензије Америке на један део Русије, али и још једну важну
чињеницу: Евроазија је земља будућности! Након еколошких катастрофа,
исцрпљивања ресурса на Западу и загађивања земље ГМО-ом, ЈЕДИНУ НАДУ ЗА
ЧОВЕЧАНСТВО ПРЕДСТАВЉАЋЕ ЕВРОАЗИЈА.
Из
теорија Лава Гумиљова видимо на који је још начин Евроазија повезана са
принципом Земље и њеним примордијалним силама. Евроазија је, по Гумиљову, Шума
која је покорила Степу. Она у себи
обухвата оба ова начела , јер са културне стране представља јединство
индо-европских народа Шуме и степских азијских номада. Шума Евроазије је,
видимо, извор живота, чистог ваздуха и воде, а Степа је плодна. Оба ова
принципа носиоци су светлости Традиције (у обе варијанте, словенској и
туранској) које стоје насупрот Модерности, чије су носиоци поморске силе
(супротстављеност Копна и Мора)
Споменули
смо да у земљама Евроазијског савеза нема ГМОа (који се у великим количинама
гаје на Западу). Овде се потенцира органска храна, лекови, козметика. Управо је
у том органском будућност, што значи да БУДУЋНОСТ ЗАИСТА ПРИПАДА ЕВРОАЗИЈИ.
Тржиште у чијој су основи органски производи брзо се развија, а да не говоримо
о томе да су сами органски производи веома профитабилни. Трговина органским
производима представља и велику шансу за Србију. Штавише, она је једини услов
њеног економског развоја и начин да наша земља изађе из кризе. Русија извози
али и увози органско, а за нашим воћем и поврћем узгајаним на традиционалан
начин имају потребе и остале чланице Евроазијског савеза. Ту је и потреба за
млечним производима (поготово сиром), месним прерађевинама и сл.
Евроазија
је симбол једног општег здравља ― здравог начина живота али и менталног здравља
повезаног са традиционалним системом вредности. Рецимо, у Евроазијском савезу фаворизује
се породица као традиционална институција, док се Запад бави „правима“ ЛГБТ
популације. У ово спада и борба за наталитет (руске породице са више деце
добијају солидну помоћ од државе, постоји и програм „по један спрат куће за
свако дете“). Подржава се бављење спортом, потенцира значај здраве домаће хране
у односу на амерички fast-food
итд.
Само
евроазијство је, иначе, једна органицистичка идеологија*. Оно се залаже за
аутохтони развој сваке земље, у складу са њеном традицијом. Земља се, дакле,
развија органски, као свето дрво наших предака. Идентитет сваког народа и право
на аутохтони развој сваке земље признаје
се сваком народу у оквиру Евроазијског економског савеза, али исти случај стоји
и са земљама БРИКС-а. Сличан поглед на свет налазимо и код „Европљанина“ Карла
Шмита, немачког конзервативца, десничара и поборника телулократије. Он је
креирао теорију о „носмосу“ , који представља скуп субјективних и објективних
чинилаца ОРГАНСКИ повезаних са политичким и правним системом. У „номосу“ се
сједињују географски чиниоци, људско друштво, и институције које човек ствара. Јер, будући да су људи
везани за своје географко окружење, они у складу са својим аутентичним
менталитетом (везаним за простор у коме живе)
стварају своје институције.
Када
анализирамо погубно деловање атлантистичких сила и њихове таласократије видимо
да оне раде против Земље у сваком смислу те речи. Сви њихови
политички-економски и идеолошки потези су крајње против-природни, од уништавања
природних ресурса до подржавања хомосексуалних бракова. Због тога телулократија мора да победи иначе ће
човечанство пропасти са таласократијом.
* Не
чуди што смо ми, српски евроазијци, покрећемо бројне акције под заједничким
називом „За живот“. С тим у вези, „Евроазијски пут“ је учествовао у више
протеста против присилне вакцинације деце вакицнама са неиспитаним дејством,
подржао борбу против ГМО-а, а такође се залаже за еколошки однос према
окружењу.
Нема коментара:
Постави коментар