Савети за пробијање медијске блокаде

Према истраживању које је НСПМ спровео пролетос нешто мање од половине становника Србије има редован (свакодневни или скоро па свакодневни) приступ интернету. То би значило да је интернет највећи медиј, те да цензура постаје бесмислена, но ствари нису тако једноставне. Разлика у односу на "класичне" медије је у томе што је у овима прималац информација пасиван с могућношћу избора, док је на интернету активан с могућношћу избора. Да не мистификујемо - то једноставно значи да гледалац телевизије може да промени канал добро познатим "даљинским", може да шалта канале немајући идеју шта је тамо па да остане на оном који му се свиди и сл... Човек који претражује интернет не мора бити богзнакако интелектуално активан, но он једноставно иде тамо где жели, зна отприлике шта га чека или је некако привучен. Другим речима, на интернету ћете углавном наћи на истомишљенике, а тешко допрети до равнодушних или само латентно заинтересованих...

Стога треба размислити о стратегији коришћења интернета као средства преношења информација и ставова које сматрамо битним. 

Језик је основа мисли, дословно пазите како говорите, које речи користите.

Недавно је на јутарњем програму водитељка бар два пута исправила госта (ако је битно: прорежимског аналитичара) да не говори "мигранти", него "избеглице". Да није реч о избеглицама, просто јер не беже од рата - већ смо говорили. Не дајте да десет пута поновљена лаж постане истина. Ако и десет хиљада пута чујете "избеглица", ви и даље говорите, а на интернету пишите "мигрант".

Можете бити и креативни. Ако напишете "север Србије" ништа нетачно нисте ставили, дакле не морате уобичајени термин "Војводина", који има политичко значење. О "војвођанском идентитету" ће још бити речи. Ако је реч о Косову (наравно и Метохији) зашто не користити речи онако како се користе у оригиналу. Дозвољено је прећи мало и на латиницу. Они су прогласили независност "Kosova"-е, зар не!? Наравно, кад се цитира иду наводници, који такође значе да је све то наводно. КОСОВО ЈЕ СРБИЈА, а "Kosova" је НАТО ТВОРевина.

Гостујте код ваших контаката на друштвеним мрежама, чак и ако су вам можда стварно пријатељи.

Како да они који имају другачије ставове иначе сазнају да се о неким стварима и другачије мисли?! На "патриотске групе" не иду, мисле тамо су "десничари". Ако им то пренесу "е-новине", оне то раде кроз своју призму. Дакле, постављајте им питања, оспоравајте оно у шта безрезервно верују.

При томе слаба је ваљда од уобичајеног "патриотског" дискурса. Ако их оптужите да су издајници, плаћеници и слично, или ако једноставно изразите шта вас мучи, вероватно ће се смејати. Пун погодак је ако кренете из њиховог начина размишљања. Ако их питате да ли у земљама са исламском већином има геј парада, тешко ће вам одговорити. Зато се појавила толика нервоза после недавне колумне Наталије Девић у "либералном Данасу". Или рецимо Перу Луковића, или неког ко на сличан начин напада Републику Српску, можете оптужити с пуним правом да је он заправо оно за шта оптужује злочесте "нацоше" - занима га само територија "Босне", а не народ у њеном делу који се зове Република Српска и који неће ни да чује за укидање исте (и тако на изборима гласа).

Имајте у виду да  на овај начин лако можете од садашњих стећи бивше пријатеље. Такође, можда ћете имати "само један метак", јер ако вам не могу одговорити, може се десити да вас једноставно блокирају.

Нема потпуно неполитичких тема, осим можда најтривијалније забаве (музика и слично).

Ако је тема лепота старог Београда можете убацити неку ироничну опаску о "Београду на води", или питати шта ће остати од истог после реке миграната. Ако је тема спрдња, зна се ко за исту даје гомиле материјала. Ако је реч о култури Словена и слично, поред прилога из Украјине можете коментарисати актуелну кијевску хунту. При свему томе пазите да остане у оквирима ширег контекста интернет места на којем остављате поруке. 

Можете стављати и своје садржаје, податке стављати у евроазијски, патриотски или социјално свесни контекст. Џингис Кан није само чувени освајач, него и најмоћнији Евроазијац. Слично би се могло рећи и за Стаљина. Белорусија није само пријатељска земља, већ и она која одлично функционише са 4/5 привреде у државној својини - дакле, тиме побија либералистичке мантре о томе како држава не треба да има улогу. Словенска божанства или руски манастири део су евроазијске културне баштине. Ако већ славимо Гаврила Принципа можемо се јавно питати шта ако неко данас уради исто што и он...

Наставак зависи од вас - интернет активних, читаоца овог блога, од ваших идеја. Не устручавајте се да их износите