„Етномазохизам“ — болест Европе

Eвроазијска идеја Гијома Фаја

 

 

   Европа је у последњих неколико месеци у агонији изазваној приливом емиграната из афричких и азијских земаља. Неспособна да делује јединствено, неспособна да заштити своје границе, своју културу и, на крају крајева, да се брине о сопственом народу.  Дегенеративни процеси који се одвијају унутар Европе последице су њене слабости, а њено стање слично је стању човека исцрпљеног болестима. Једну од ових болести француски десничар Гијом Фај детектовао је као „етномазохизам“.

 

Још и пре емигрантске кризе у Европи, Фај је уочио да је његова отаџбина у опасности да буде преплављена  емигрантима који долазе из Африке и Азије. Он је у овој експанзији видео претњу и по белу европску расу, која већ полако одумире услед пада наталитета. Ову небригу Европљана о очувању расе Фај је назвао ’’етномазохизмом’’. Само Европљани, сматра он, не раде на очувању сопствене расе и културе. Остали народи се труде да очувају своје културно и генетско наслеђе, што је сасвим  нормално.

Кризу коју изазива експанзија емиграната Фај је сматрао последицом егалитарне идеологије коју нам је у наслеђе оставила Француска револуција. Као многи традиционалисти и Фај ову револуцију сматра изузетно штетном. Фај сматра да је и глобализација штетна, а она, по њему, највише погађа управо европске народе. Они губе свој културни идентитет дозвољавајући ширење других култура, све у циљу остваривања егалитарног друштва. Овакво друштво, пак, немогуће је остварити. Мултирасно и мултикултурално друштво нужно је конфликтно и оваква друштва убрзо постају своја супротност. Услед отпора локалног становништва према насилној егалитаризацији и природне одбојности према ’’туђинима’’ долази до ескалације насиља. Мултирасно друштво постаје расистичко а превелика отвореност према странцима рађа ксенофобију. Примера оваквих друштава има много: расистичка Америка, бивша Југославија (сувише различитих култура на једном месту), Северна Ирска...

Гијом Фај

Фај претпоставља да ће у једном моменту Европљани одлучити да зауставе ширење ислама на свом континету, не да би уништили муслиманску културу већ да би заштитили своју, европску. С тим у вези он предлаже оснивање евросибирске заједнице, „империје Сунца“, чија се територија простире на 14 временских зона. Од Бреста до Беринговог мореоуза пружала би се дакле, ова евроазијска империја. ... Њене јужне границе представљале би Медитеран, Кавказ и река Амур које би раздвајале Евросибир од ’’муслиманског блока’’. Атлантик и Пацифик раздвајали би евросибирску заједницу од Америчке империје  којој Фај, иначе, не предвиђа светлу будућност.

 

Евросибир би, по њему, представљао заједницу народа који деле заједнички географски простор али и заједничко културно наслеђе. Из овог видимо да Фају није на памети да својим учењем шири некакву расну мржњу, ксенофобију и нетолеранцију, већ су му битни искључиво интереси његове отаџбине Француске. Исти је случај и са свима који се данас залажу за eвропску Eвропу. Они су напросто европске патриоте и истински Европљани. Свако ко тврди другачије, ко оваквим европатриотама лепи етикете типа „нациста“, „ксенофоб“, "нехуман“ и сл. ради против интереса истинске Европе. Европе која, наравно, није ЕУ, јер и сама ЕУ је по својој суштини антиевропска.

Данас је у Европи десница једини носилац позитивних вредности и оличење патриотизма, што видимо и из идеологије Гијома Фаја.