Референтна
каматна стопа се може сматрати „ценом
новца“. Према Закону о Народној банци
Србије Извршни одбор НБС утврђује
величину референтна каматне стопе и
основних каматних стопа по којима НБС
наплаћује од банака и плаћа банкама
камату... На сајту НБС се може видети да
референтна каматна стопа има у спровођењу
монетарне политике улогу сигнализујуће
каматне стопе, односно да се остале
стопе одређују према њој. При томе,
морамо подсетити да се мисли искључиво
на динарске стопе, односно домаћу валуту.
Тренутна референтна стопа је 7,5% док се
НБС и власти хвале како је инфлација
нула, а неки економисти упозоравају на
(до сада непостојећу) опасност од
дефлације.
Овде
морамо указати на погрешну економску
политику која се води од краја 2000.
Грађанству су давана обећања о преко-ноћи
увођењу „немачког система“ (уосталом,
од те приче се није одустало, све се више
форсира) у српску економију. Све постојеће
је жигосано, често не без разлога у
бахатости чиновника дотадашњег система,
као рецимо домаћих банака. Хвалили су
се „чврстом валутом“ и укидањем царина
после чега можемо куповати „јефтине“
стране производе (а опет вишеструко
скупљенего у земљама порекла, због
трговачких монопола). Но, ту конкуренцију
домаћа привреда није могла издржати.
При
свему овоме властодршци нису ни помишали
да строга правила неких европских земаља
примене на себе. Јер, горе изнето је
један од разлога наше економске пропасти
– други је партијско запошљавање и
остале буразерске и кризно-штабовске
шеме које би у Немачкој, кад је већ
помињемо, биле незамисливе.
У
свему томе НБС је имала улогу да, често
паничним мерама, одржава „стабилан“
курс динара. Те мере сводиле су се на
трошење девизних резерви (од таквих
интервенција одустају озбиљније земље,
нпр. Русија и Швајцарска) и на повећавање
или држање високом (и када је курс
стабилан, као тренутно) референтне
каматне стопе. Ово друго је имало за
последицу изгладњивање привреде, кочење
развоја производње немогућношћу узимања
кредита и задуживању домаће привреде
код страних банака и у страној валути.
Ово последње је довело до последице да
ни многим привредницима не одговара
реалан (а много нижи) курс динара, јер
би онда давали више за камате, па се то
користи као аргумент даљег изгладњивања
привреде и држања нереално ниског курса
евра (као главне стране валуте у нас).
Поприлично незгодно врзино коло, које
се могло избећи реалнијом монетарном
политиком.
Евроазијски
пут тражи као конкретну меру да се
референтна каматна стопа снизи на 2 до
3 одсто, што је много ближе званичној
стопи инфлације. Тако ће бити омогућено
задуживање домаће привреде и становништва
у динарима у већој мери, и бити враћена
улога коју домаћа валута треба да има.
Такође сматрамо да је неопходно
преиспитати досадашњу економску
стратегију по којој је 30 одсто
незапослености (колико најмање сада
имамо) мање зло него 30 одсто годишње
инфлације. Да се разумемо, ни једно ни
друго не сматрамо добрим, али неопходно
је одредити приоритете – да ли је то
упошљавање нашег народа и привреде, или
испуњавање жеља ММФ-а и онога што заповеда
доктрина неолибералног капитализма!
С
тим у вези, указујемо на штетност догме
о „независности“ централне банке, код
нас НБС. У пракси је НБС формално независна
од извршне власти, што више служи као
изговор. Практично је итекако зависна
од страног фактора (ММФ), некомпетенције
страначки запослених „експерата“ и
идеологије неолиберализма. Са друге
стране би требало развијати домаће
развојне банке које би биле подржане
од државе да дају повољне кредите
привреди. Досадашња лоша искуства са
развојним банкама (рецимо Војводине)
више говоре о домаћој компрадорској
„елити“ него о самом концепту. Стога
одбацујемо мантре о томе како је „држава
лош економиста“, јер ће пре бити да су
лоши они који су на власти. У свету није
непознат коцепт веће аутономије развојне,
а мење аутономије централне банке, такве
потезе је хвалио познати француски лист
Le monde diplomatique. На претходним бразилским
изборима је поражен кандидат (страног
капитала) који је тражио обрнуто –
смањење надлежности развојне, а повећање
надлежности централне банке.
Нема коментара:
Постави коментар