На годишњицу "Олује"

Евроазијски пут поздравља идеју државних власти да се поводом двадесете годишњице "Олује" 5. август прогласи Даном сећања на прогон и страдање Срба, и да сваки следећи 5. август буде тако обележаван. Међутим, скрећемо пажњу да Хрватска у тој акцији етничког чишћења и масакрирања Срба никако није била сама, те да цела акција не би ни могла да се спроведе без директне помоћи и координације Сједињених Америчких Држава.

Још 16. новембра 1995. на једној енглеској телевизији је приказан филм "Велика сторија" аутора Дермота Мамахана, о америчком учешћу у "Олуји". Истраживање је отпочело на Брачу, где су у једном испражњеном хотелу пре те акције боравили "мистериозни" Американци који су се кретали само у пратњи хрватске војне полиције. Америчке беспилотне летелице тамо су се склапале, оне су касније правиле прецизне снимке, које су хрватској артиљерији омогућавале прецизно бомбардовање не само трупа, него и српских цивила. Из злогласног Авијана су полетели авиони чији је задатак био да сруше релеје Војске РСК, како би трупе постале дезорганизоване, јер комуникациони системи више нису могли да функционишу. У документацији ЦИА-е "Олуја" је забележена као веома успешна, америчка акција. Данас је америчко бомбардовање Републике Српске и Републике Српске Крајине у Србији скоро па заборављено.

Амерички европски савезници нису директно учествовали у "Олуји", мада је добро познато њихово раније наоружавање хрватске војске. Такође, претходница свега била је одлука Европске економске заједнице (ЕЕЗ, претеча ЕУ) да под немачким притиском призна Републику Хрватску почетком 1992. Међутим, морамо узети у обзир тачну формулацију која указује и на одговорност наших тадашњих власти. Та формулација је била "ако се ситуација не реши до 15. јануара 1992..." ЕЕЗ ће признати Хрватску. Под решавањем ситуације можемо посматрати различите ствари. Тешко да данас можемо мислити како су они тиме дозвољавали могућност војног решења. Но, јасна је једна чињеница - да је Хрватска била војно прегажена ЕЕЗ не би ни имала шта да призна. Да су ЈНА и српске снаге удариле директно на Загреб, или пресекле Хрватску у Западној Славонији, код Карловца и Задра, на више делова - ситуација би била решена терену. Израел, кога тај Запад сматра цивилизованом државом, искључиво на тај начин води своје ратове.

Из свега овога можемо извући две поуке: треба да знамо ко су нам пријатељи, а ко нам пријатељ не може бити; и треба да знамо у којим околностима нема преговора! Историја је учитељица живота - ко не памти изнова проживљава.